Одржано предавање за родитеље о безбједном коришћењу Интернета

 

У просторијама Паневропскох универзитета Апеирон у Бањалуци синоћ је одржано бесплатно предавање за родитеље „Образовање за дигитално доба“, које је организовала Агенција за информационо друштво Републике Српске и Едукативни центар Оксфорд Бањалука.

Циљ овог предавања био је да родитељи науче како да на најбољи начин заштите дјецу од непримјерених садржаја и негативних ефеката коришћења Интернета, подизање свијести и знања о томе на који начин виртуелна стварност утиче на дјецу, докле смију да се упуштају у дигитални свијет, а да то буде безбједно и без посљедица.

Родитељи су имали прилику да чују вишу стручну сарадницу за пројекте електронске управе у АИДРС Љубицу Предић, која је говорила o безбједоносним подешавањима, приватности података те ризицима употребе друштвених мрежа, док је директорка пројекта Камп младих програмера Татјана Вучић Рогић говорила о добрим странама Интернета. О психолошким проблемима који се могу развити ради говора мржње који је распрострањен међу вршњацима на друштвеним мрежама говорила је координатор НРЦ радионица на Оксфорду Јелена Незировић.

Љубица Предић препоручила је родитељима чија дјеца користе Интернет да од самог почетка учествују у њиховој едукацији и припреми за коришћење информационо-комуникационих технологија.

„Као што дјеца нису самоука у читању и писању, тако морају да се припреме и за дигитално доба и уче од оних који знају одговорније да користе информационо-комуникационе технологије“, изјавила је Предић и додала да најчешћи ризици по дјецу која користе ИТ произлазе из гомилања пријатеља на друштвеним мрежама и дијељења различитих података.

Она је додала да дјеца најчешће прихватају све захтјеве које им неко упути за пријатељство на друштвеној мрежи Фејсбук, те постављају слике, видео-материјале, податке о себи и својој породици, о путовањима, доживљајима, не размишљајући да ли ове садржаје могу да виде само пријатељи.

Фејсбук тренутно има 1,95 милијарди активних корисника и ако приватност није правилно подешена, било ко може да приступи подацима и има увид у догађања у породици, школи, околини, а ови садржаји могу да послуже и као предмет малтретирања дјеце у онлајн сфери.

Она је рекла да слободан приступ подацима дјеце може да послужи и као средство за узнемиравање, сметње разних врста, говор мржње, објављивања разних изјава и видео-сцена, па и физичког малтретирања.

„Осим тога што дјеца могу да буду злостављана, могу да буду и злостављачи. Родитељима се зато мора указати како да препознају да је њихово дијете жртва или да малтретира друге, те како да поступе у таквој ситуацији“, навела је Љубица Предић.