Појам еСервиса се односи на примјену информационих технологија као платформе за размјену информација, услуга и трансакција између грађана, пословања и органа власти. Неке од битнијих активности које се обављају путем еСервиса су:
Посматрајући активности еСервиса кроз основну подјелу на „пружатеље“ и „кориснике“, еСервисе дијелимо у сљедеће групе:
Електронско пословање (скраћено B2B) односи се коришћење Интернета и wеб технологија за куповину, продају, јефтинију, бржу и бољу сарадњу пословних субјеката. Главне предности оваквог вида пословања су:
Успјешан Business to Business се прије односи на оптимизацију пословних процеса и начина управљања, него на саму технологију. Почетци Интернет базираног електроског пословања датирају из средине 90-их година прошлог вијека. Пионири оваквог начина пословања биле су компаније FedEx, Cisco, Dell и GE, а биле су фокусиране на продају, потрошачке сервисе и набавку.
B2C представља трговачку дјелатност која продаје производе и услуге до крајњих потрошача посредством интернет технологија. Основна форма Business to Consumer економије су аутоматизоване онлине продавнице. Предност оваквих продавница су уштеда времена, конкурентност, ниже цијене роба, услуга и трансакција. Захваљујући овим предностима, просјечан онлине купац је данас у супериорном положају у односу на offline купце. Уобичајен процес који се одвија од идеје до извршења куповине подразумјева:
B2G покрива све интернет трансакције између компанија и државних органа. Овај модел укључује велики број услуга, највише у следећим областима: социјална заштита, фискална, запошљавање, регистар и јавни биљежник. Иако је B2G још у раној фази свог развоја, постоји тенденција раста, нарочито због промоције електронске трговине од стране државних органа.
B2E је модел који све више расте у употреби. У пракси овај модел је више познат као INTRANET тј. као вебсајт створен да запосленим и компанији пружи информације. Интранету се приступа преко интерне мреже организације, мада се често може проширити и на корисника који долази преко Интернета али онда је приступ ограничен преко корисничког имена и лозинке који су потребни да би се улоговао. Неки од могућих примјена B2E су:
C2B је пословни модел електронске трговине у којој индивидуал нуди производе и услуге компанијама, а компаније их плаћају. Овакав пословни модел је потпуна супротност од традиционалног пословног модела у којем компаније нуде своје производе и услуге потрошачима.
Овај вид економске везе је квалификован као инверзни пословни модел. Предности овог система произилазе из великих промјена као што су повезивање великих група људи путем интернет као двсмјерном мрежом и опадањем цијена технологија чиме оне постају доступне обичним људима док су прије биле резервисане само за велике компаније (дигитална штампа, рачунари високих перформанси, моћни софтверски пакети и сл.).
C2C је електронска трговина која је омогућена електронском трансакцијом између лица преко неког трећег лица. најчешћи примјер C2C је онлине аукција, у којој једно лице поставља предмед аукције, а остала лица се надмећу за његову куповину. У овом случају треће лице генерално или не наплаћује своје услуге или узима провизију од продаје. Трећа лица су уствари сајтови који служе само као посредници који налазе заинтересоване купце.
Примјер C2C је:
Овај вид трговине се рапидно шири јер избацује трошкове који би настали да се ти производи купе у некој компанији.
Но постоје и одређене негативне стране код овог вида трговине. C2C начин трговине нема провјеру квалитете робе која се нуди, нема гаранцију за плаћање или испоруку, а једини начин плаћања је путем кредитних картица.
G2B је непрофитабилни облик онлине интеракције између владе и локалне управе на једној страни и комерцијалног пословног сектора на другој страни. G2B, на примјер, омогућава приватном сектору да се информише о е-пословању код органа власти, али и да затражи додатне информације или да добије савјете.
G2C је такође непрофитабилни облик онлине интеракције између органа власти и приватних лица. Приватним лицима је овим путе омогућен приступ свим јавним сервисима и информацијама.
G2G непрофитабилни облик интеракције између самих органа власти тј. министарстава, сектора, одјељења, агенција, локалне управе и осталих органа. .
G2G систем се генерално дијели на два типа:
Најбитнија предност сваког еСервиса јесте та да је његова ефикасност, погодност и приступачност далеко напреднија од класичног облика тог сервиса.